УПОКОЈИО СЕ АКАДЕМИК ЈОВАН И. ДЕРЕТИЋ

С великom жалошћу обавештавамо сомборску јавност да се упокојио академик Јован И. Деретић, великан србске аутохтонистичке историографије, кога смо имали прилике да угостимо и упознамо у Сомбору и слушамо о његовим истраживањима. Како смо обавештени, биће сахрањен у СУБОТУ 12. 06. 2021/7530. године на НОВОМ ГРОБЉУ У АЛЕЈИ ЗАСЛУЖНИХ ГРАЂАНА, СА ПОЧЕТКОМ ОПЕЛА У 14 ЧАСОВА. 

Академирк Деретић је својим богатим научно-истраживачким радом надахнуо и наше Удружење да се активно бави неговањем србске културе.

Професор Деретић је иза себе оставио богато научно дело, о коме ће српска историја тек дати свој суд. То дело ће бити даљи путоказ целом српском народу, како да гради своју националну државу, своје образовне, научне и културне установе, како да васкрсне своју аутентичну србску историјску науку, и како, на основу свега наведеног, да гради своју будућност.

НЕКА МУ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА!

Рођен је 8. јануара^[2][4] 1939. године^[4] у Оровцу, општини Требиње у Краљевини Југославији (данашња Република Српска (БиХ)).^[2]

Студирао је на Природно-математичком факултету 1961/62 године, а 1963. године је напустио Југославију и отишао прво у Француску где је студирао од 1964. до 1966. године на Техничком колеџу у Паризу, а потом је од 1967. до 1970. године студирао историју у Лиону^[2]. Стекао је почасни докторат права (LLD) у САД^[2]. Радио је у периоду између 1966. и 1997. у техничкој струци - инжењеринг у разним фирмама у Француској и Америци, а последњих шест година у Чикагу. Више година је био уредник Америчког Србобрана^[2]. До 1997. године живео је у Чикагу када се преселио у Београд. Поред српског и енглеског језика, говори је француски и руски, а служио се немачким, италијанским, латинским и старогрчким.^[2]

Главни предмет његовог истраживања јесте била српска античка историја, коју званична историографија не познаје. Његови текстови говоре о постојању српске античке историје од 2000. године п. н. е, па до 7. века, када су по званичној историји, Срби дошли на Балкан заједно са другим словенским народима.

Појавио се на скупу „Методолошки проблем порекла Албанаца“ 21. јуна 2007. године у организацији САНУ^[5] Тринаест радова са овог скупа, међу којима и рад Јована И. Деретића (Арбанаси, од Кавказа до Србије), објављени су у књизи Албанци - Лажни Илири, Пешић и синови. 2007. ISBN 978-86-7540-084-4.^[5][6]

Учествовао је и на три међународна конгреса у Санкт Петербургу, на којима је представио своје радове:

1. Први међународни конгрес Академије фундаменталних наука, одржан је од 12. до 14. маја 2008. године на ком је др Деретић представио свој рад „Доћириловска писменост“, и представио је српско-руско (рашанско) писмо, звано србица;^[7]
2. Други конгрес Института за старословенске и староазијске цивилизације је одржан од 12. до 14. маја 2009. године, и ту је др Деретић представио своје излагање о досељавању Албанаца на Балкан;^[8]
3. Трећи конгрес Института за старословенске и староазијске цивилизације је одржан од 12. до 14. маја 2010. године, и ту је председавао секцијом о српско-рашанској култури.^[9

ДЕЛА:

• Историја Срба, I том, Ј. И. Деретић, Ница, 1975.
• Историја Срба, II том, Ј. И. Деретић, Ница, 1976.
• Западна Србија, Publishing International, Чикаго, 1995.
• Серби, народ и раса – Нова Вулгата, Publishing International, Чикаго, прво издање 1995; Глас српски, Бања Лука, друго издање 1998.; Сардонија, Београд, треће издање. 2006. ISBN 978-86-86129-03-1.
• Арбанаси у Србији, "Никола Пашић", Београд, 1999.
• Античка Србија, Југо-пирс, Темерин, прво издање 2000.; Сардонија, Београд, друго издање 2000.
• Срби и Арбанаси, J. Деретић. Београд: 2005. ISBN 978-86-902775-2-0.
• Наша победа, Ј. И. Деретић, Београд, 2005.
• Албанци лажни Илири, Пешић и синови, Београд, 2007.
• Измишљено досељавање Срба, Еколошки покрет града Новог Сада. Нови Сад: 2008. ISBN 978-86-83177-33-2.
• Србица, Сардонија, Београд, 2009.
• Доћириловска писменост
• Историја Срба и Руса, I том, Сардонија, Београд, 2010.
• Историја Срба и Руса, II том, Сардонија, Београд, 2011.
• Историја Срба и Руса, III том, Ганеша клуб, Београд, 2012.
• Српско писмо - дар човечанству, Ганеша клуб, Београд, 2014.
• Илирска Србија, Ганеша клуб, Београд, 2014.

ДОБРОДОШЛИ

СРБИ СУ ДОКАЗАНО АУТОХТОНИ НАРОД НА БАЛКАНУ - ДРАГОЉУБ П. АНТИЋ У СОМБОРУ!

9. РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ДРУШТВА

У уторак 17.12.2019. у Српској читаоници "Лаза Костић" одржана је девета по реду редовна годишња Скупштина чланова Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић". Председавао је најстарији члан Удружења Александар Радишић који је најпре утврдио кворум и предложио дневни ред. Председавајући Управног одбора Момир Миливојевић предао је Скупштини годишњи извештај о раду који је једногласно усвојен уз охрабрење да се настави и унапреди такав рад Управног одбора. 

У извештају су чланови могли да се подсете свих активности, од пројекција филмова "Чујте Срби" и "Краљевина Југославија", преко акција у којима смо скупљали донације за набавку телевизора и огласне табле за Српску читаоницу, до најважнијег догађаја који смо успешно организовали - јавне прославе стогодишњице ослобођења Града Сомбора у Првом светском рату. Једна од новина с којом смо обогатили свој рад јесте и могућност коришћења дигиталне камере коју су обезбедила двојица чланова Друштва за потребе снимања свих значајнијих јавних предавања у Сомбору, што ћемо у наредном периоду максимално искористити и ми да допремо до најшире јавности и представимо свој рад. 

После успешно одржане промоције књиге Милоша С. Милојевића у издању нашег братског Удружења из Црне Баре, започели смо врло важан серијал предавања еминентних предавача, Слободана Јарчевића, Драгољуба Антића, Горана Шарића... у нади да ћемо сваког месеца наредне године у Сомбору имати по једну важну историјску лекцију за све љубитеље србске историје. 

И ове године Управни одбор је доделио захвалнице свим предавачима које смо угостили, као и двојици истакнутих чланова за њихове досадашње заслуге - Милораду Мијићу и Драгану Дедићу.

ДОБРОДОШЛИ!

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ У ЖИЖИ СРПСКЕ ЈАВНОСТИ

У свечаној сали Српске читаонице "Лаза Костић" одржана је промоција књиге "О првом српско-турском рату 1876-1877" Милоша Милојевића, и пригодна изложба историјске грађе на исту тему. Домаћини, Србско историјско друштво "Милош С. Милојевић" угостили су своје колеге из Удружења "Милош Милојевић" из Црне Баре, и том приликом им уручили захвалницу за изузетан доприност у популарисању лика и дела Милоша С. Милојевића, који је ових дана у жижи јавности. 

Да подсетимо, сомборско Удружење "Милош С. Милојевић" је прво удружење у Србији које је понело његово име у част, и које у континуитету ради дуже од 7 година у окриљу Српске читаонице. 

Наше сомборско Удружење љубитеља локалне и националне историје наставља са својим редовним активностима, тако да ће у наредних пар месеци угостити још 3 еминентна предавача о којима ће јавност бити благовремено обавештена.

ДОБРОДОШЛИ!

ПРИЛИКЕ У СРБИЈИ И БАЛКАНУ ПРЕД КОСОБСКИ БОЈ, САМА БИТКА И ПЕРИОД ПОСЛЕ ЊЕ

  

Бој на Косову се сматра за једну од најзначајнијих битака на Балкану, а за Србе има изузетан значај. Србска војска имала је око 15.000 војника и око 5.000 помоћних трупа - комора, слуге, видате, занатлије. Турци су имали око 20.000 војника и око 5.000 помоћних трупа. Обе војске су биле у сталним ратовима и доста су истрошиле своју биолошку масу у тим сукобима.  

   На око 600 корака једна од друге на Косову пољу стале су две војске, србска и турска, јуна 15. 6897. године по старом србском календару, а у лето Хиуранске 791. године по муслиманском календару. Србску војску је предводио Кнез Лазар који је одрастао на двору Цара Душана где је његов отац Прибич Хребељановић био логотет на двору, где је и Лазар научио много и описменио се. Турску војску предводио је Султан Мурат Први који је убрзо после погибије старијег брата Сулејмана и смрти оца Орхана постао владар. Мурат је био неписмен и потписивао се тако што је цео длан десне руке умакао у мастило, на тканини оцедио и тако са раширеним малим прстом и палцем отискивао испод текста - његов потпис се звао турга.  

   Србска војска је била боље опремљена, луковима и самострелима који дуже добацују и дубље пробијају, а и мачеви су били бољег квалитета. Срби су имали тешку коњицу оклопника, док су Турци имали само лаку коњицу - акинџије. Тешка коњица у средњем веку је била исто што и тенковске јединице у 20. веку. У судару две војске велики учинак су урадили оклопници Вука Бранковића и омогућили Милошу Обилићу да продре кроз центар до шатора Муратовог са 12 оклопника и убије турског султана. По једном турском запису Милош је Мурата оборио копљем и убио мачем белим као млеко. После тога турска војска се расула и Срби су однели велику победу на Косову пољу 28. јуна 1389. по новом календару.   

   Тек после 100 година настале су теорије од Турака и са Запада да су Срби изгубили или да је било нерешено. После Боја од чијег је исхода и Европа стрепела стижу честитке Србима за победу. О томе постоје и записи - Трогирани, Вениција, Дубровчани.  

   Тако Турци изврћу историју да је Мурат Први мучки убијен само да би га приказали као шехита - мученика, а заправо је Кнез Лазар мучки убијен после боја када је отишао у цркву да се помоли Богу и захвали на победи. Стефан Лазаревић је подигао спомен камен на коме је писало да је Лазар погинуо око 17 или 18 сати лета Господњег 6897. године. Камена више нема али је препис сачуван, а битка је завршена око поднева.  

  

Европа је одахнула после победе Срба јер је отклоњена опасност од Османлија па тако о погибији Мурата пише канцелар Републике Фиренце Капучо Салутати. У честитци коју је Фиренца упутила Краљу Стефану Твртку Првом Котроманићу 20. октобра 1389. пише: “Срећни и блажени да су племенити витезови, њих дванаест на броју, који су пошто су се пробили кроз непријатељске редове и међусобно повезане камиле, свом силином, пробијајући себи оружјем пут, продрли све до Муратовог шатора. Срећан је и блажен онај који је том силнику забио мач… и храбро га убио. Срећни су и блажени сви они који су, у славном мучеништву заједно са својим владаром жртвовали своје животе над лешином тог чудовишта.”  

   Милош Обилић је био заточник тј. витез и код њих није смело бити подмуклости и нечасног понашања. Они су имали кодекс понашања, а једно од правила је било: Ако непријатељ одбаци оружје, било га је нечасно убити - губи се звање витеза. Када витез да реч као Милош да ће убити Мурата, он тог тренутка почиње да пости све док не испуни обећање или не погине. Губитак звања витеза се никада више није могао повратити, а губила се и част. Он тада мора да прође кроз народ где му се скида часни крст и капа, коју су само витезови имали право да носе, и баца у прашину да је сви газе. У то доба вере и морала сваки би витез одабрао смрт, а не доживотну срамоту.  

   Два месеца после Косовског боја са севера Жигмунд напада Србију рачунајући да ће имати лак плен, али га је отерао србски војвода Никола Зојић који је са својом војском учествовао у боју на Косову. Има много доказа да су Срби на Косову победили, али су непријатељи србског народа протурили колосалне лажи да би понизили Србе и приказали их нечасним и подмуклим, у чему су привремено и успели.  

   Истражујмо и даље и раскринкавајмо манипулаторе и сазнајмо стварне разлоге због каснијег неповољног развоја ситуације по србски народ.     

 

Момир Миливојевић,  

председник УО Србског историјског друштва “Милош Милојевић”, Сомбор

СТАРОГРЧКИ НАСТАО ОД СРБСКОГ

РЕДОВНА ГОДИШЊА ИЗБОРНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА

У Великој сали Српске читаонице "Лаза Костић", одржана је редовна годишња скупштина и уједно прослављена ОСМА (8.) годишњица постојања и рада Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић" из Сомбора.

На седници је председавао најстарији члан Александар Радишић, који је утврдио кворум  и установио дневни ред.
Најпре су разматране и оцењиване прошлогодишње активности и постигнућа, а у наставку су разматрана питања како да друштво у наредној години оствари још већи утицај у јавности, како да буде још упорније и истрајније у остваривању мисије Удружења. 

Изабрани су нови чланови Управног одбора: Момир Миливојевић, кога је нови састав изабрао за председника, Милорад Мијић као заменик председника, Милан Париповић, Драган Дедић и Вања (Благоје) Цар.

У будућем раду Управни одбор ће се много више посветити видео издаваштву занимљивих историјских прилога који ће бити доступни на Интернету ширем аудиторијуму.

ГОВОР МИЛОРАДА МИЈИЋА НА ПРОСЛАВИ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРИСАЈЕДИЊЕЊА

Сомбор данас има званично два датума која слави као Дан града, а представљају сећање на „ослобођење“. Та два датума су 17. фебруар и 13. новембар. Први је дан у ком је потписана повеља царице Марије Терезије о додели статуса Слободног краљевског града Сомбору, а други је дан када је српска војска ушла у Сомбор и преузела власт, те тако омогућила становницима да постану, по својој вољи део Краљевине Србије.

Оба ова датума су од историјског значаја за Сомбор и Сомборце, а овом приликом желим да осветлим шта су они од жељене слободе заиста донели.

После „бечког слома турске војске“ дошло је до офанзиве аустријске војске и до преузимања власти над освојеним територијама. При доласку на овај терен аустријске трупе су затекле Србе, Буњевце и Шокце. Ову слику најбоље приказују резултати пописа из 1715. године кад је на територији Бачке (укључујући територију која је остала у Мађарској), било пописано око 100 000 становника са апсолутно већинским јужнословенским живљем у свим насељеним местима, изузев војне посаде Петроварадина, од чак 97,6% Словена од чега 70 %православних Срба и 30% Буњеваца и Шокаца.

Још је патријарх Арсеније Чарнојевић после Српског народног сабора у Баји 1694. године тражио од цара да новопридошле Србе насели компактно као војнике, подложне само цару, у једној од већ тада густо насељених области Србима и то: Малу Влашку (област око Пакраца и Дарувара), Славонију до реке Илове и Срем или Куманску долину (Стари назив за Бачку) или Ђулинску и Арадску област северно од реке Мориш. Али бечка политика је била противна било каквим правима Срба, јер су они монархији били потребни само као живо месо за разне ратове и као штит према Турцима. Чим је опасност од турског повратка прошла, Беч је одлучио да укине војне границе и шанчеве, а са њима и све привилегије које су Срби у Великој сеоби добили. Зато Сомборци, којима је претило да од слободних граничара постану паори беземљаши, у заједничкој акцији Срба и Буњеваца, траже бољи статус, и пружа им се прилика да га откупе за 150.000 рајнских форинти. Огромна сума их је утерала у дужничко ропство до 1806. године када коначно успевају да отплате дуг који је укупно са каматама износио око 225.000 р.ф. А да ли су тиме купили слободу?

СОМБОР ВЕЋ 100 ГОДИНА СЛОБОДАН КРАЉЕВСКИ ГРАД

Поводом 100 година од ослобођења и присаједињења Града Сомбора Краљевини Србији, 

Српска читаоница "Лаза Костић", Буњевачко коло, Србско историјско друштво "Милош Милојевић", Завичајно удружење Срба "Коријени" и Коло српских сестара, 

одржаће свечани збор у спомен и част стогодишњице Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Бачкој, Банату и Барањи.

Свечаност ће се одржати у Великој сали Српске читаонице "Лаза Костић" 25. новембра са почетком у 19 часова.

Овај свечани народни збор Срба и Буњеваца са богатим културно-уметничким програмом приређујемо као испуњење аманета Градског већа из 1919. године, а у славу јуначке српске војске која нам је донела толико жељену и чекану слободу. Позивамо све грађане Сомбора и сомборских села, као и друга удружења грађана, да се придруже збору и да достојанствено прославимо ове велике дане из завичајне историје.

У наставку програма биће организована закуска за све госте.

ВЕК КАСНИЈЕ

ИСПУЊАВАМО АМАНЕТ

Србско историјско друштво "Милош Милојевић", Завичајно удружење Срба "Коријени", Буњевачко коло, Српска читаоница "Лаза Костић" и Удружење потомака и поштовалаца солунских бораца, а уз подршку Градског већа града Сомбора, најављују свечану свенародну прославу Стогодишњице ослобођења Сомбора 13. новембра у 18 часова на Тргу Светог Ђорђа.

Овај Народни збор Срба и Буњеваца са богатим културно-уметничким програмом приређујемо као испуњење аманета из 1919. године, а у славу јуначке српске војске која нам је донела толико жељену и чекану слободу.

Позивамо све грађане Сомбора и сомборских села, као и друга удружења грађана, да се придруже Збору и да достојанствено прославимо најважнији датум у овом веку за све грађане Сомбора.

ИЗВОД ИЗ ЗАПИСНИКА

са свечане седнице Градског одбора Сомбора одржане 13. новембра 1919. године

Бр.Г.О. 127 НОВА ЕПОХА

"Пошто је 13. новембар дан кад су грађани нашега Града први пут у својој средини видели јуначку српску војску, која нам је донела толико жељену и чекану слободу;

тим даном започе наш Град сасвим нову епоху у своме животу;

тај дан развисмо заставу слободе;

од тога дана почесмо слободно да радимо на корист и напредак наше слободне и уједињене Отаџбине;

тај дан је по свом значају један од највећих и најславнијих у историји нашега Града,

зато Градски одбор испуњен дужношћу и захвалношћу према ослободиоцима

О Д Л У Ч У Ј Е

да се дан 13. новембра узме за славу Града СОмбора и свакој будућој Управи Града ставља се У АМАНЕТ, да СВЕЧАНО ПРОСЛАВИ овај дан, да ПОЧАСТИ Војску у Граду, како би тиме изразила своју оданост и захвалност Српској војсци."

У ЧАСТ

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Кад се тај величанствени

поредак планета

десио још од памтивека,

онда су се богови договорили

и тебе нам поклонили.

А ти си већ по рођењу велики геније био,

о Божијој правди снио,

и да се своме српском роду

жртвујеш за слободу.

И са пером у руци

чули су се твоји болни, пригушени крици,

а са пушком у руци,

на бранику Отаџбине,

показао си своје остале врлине.

Па ипак ти зли монархисти,

као и њима слични комунисти,

много су ти зла нанели

али ти душу нису убили!

Много ће векова проћи,

али мало ће ко постићи

твоје родољубиве висине,

велики србски сине.

И један и други систем је пао,

али ти си васкрсао.

Многи ни данас за тебе не маре,

а ти си заувек постао

почасни грађанин твоје родне Црне Баре.

Бошко Безбрадица, члан Србског историјског друштва "Милош Милојевић", Сомбор

21. маја 2017. године

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ У 2017. ГОДИНИ

Списак АКТИВНОСТИ И обрађених тема у 2017. години

ЈАНУАР

24 01 2017 / "Изгубљени србски списи" / Момир Миливојевић
31 01 2017 / "Нација Светог Саве" / Милорад Мијић и Благоје (Вања) Цар

ФЕБРУАР

07 02 2017 / "Светосавље као философија живота" / Бојана В. Дедић
14 02 2017 / "Светосавље као философија живота" / Бојана В. Дедић
28 02 2017 / Разговор са почасним члановима Друштва Емом и Тибором Зађвом

МАРТ

07 03 2017 / "Светосавље као философија живота" / Бојана В. Дедић
14 03 2017 / "Светосавље као философија живота" / Бојана В. Дедић
21 03 2017 / "Да се не заборави НАТО агресија на Србију 1999. године" / Станко Гагић
28 03 2017 / "О крштењу Стефана Немање" / Милорад Мијић

АПРИЛ

04 04 2017 / "Стари србски календар" / Милорад Мијић
11 04 2017 / "Србија 1915. године - помоћ Ираца" / Момир Миливојевић
25 04 2017 / "Докторска дисертација Иве Андрића о средњевековној Босни" / Сретен Перишић
29 04 2017 / Јавна трибина покојног Јове Остојића о случају Мартиновић

МАЈ

16 05 2017 / "Окупатори Србије на власти" / Момир Миливојевић
19 05 2017 / Посета братском историјском удружењу у Богатићу и учешће на јавној трибини
23 05 2017 / "Србија у периоду династије Немањића" / Душан Одобашић
30 05 2017 / "О задужбинама Немањића" / Благоје Цар

ЈУН

13 06 2017 / "Србска витешка правила" / Станко Гагић и Слободан Сечујски
20 06 2017 / "Србска витешка правила" / Станко Гагић и Слободан Сечујски
24 06 2017 / Парастос  поводом 120 година од смрти Милоша Милојевића на Новом гробљу у Београду
27 06 2017 / "Добровољци за Србију" / Момир Миливојевић

ЈУЛ

11 07 2017 / "Посета Јадовну"
18 07 2017 / Пројекција норвешког документарног филма о Сребреници
25 07 2017 / "Дијана Будусављевић и србска деца у НДХ"
27 07 2017 / "О пирамидама на територији Босне и Херцеговине" / Семир Османагић

АВГУСТ

01 08 2017 / "Мртви потврђују историју Србије" / Момир Миливојевић
29 08 2017 / "О писму мајора Јездимира Дангића" / Зоран Милошевић

СЕПТЕМБАР

05 09 2017 / "Батинска битка" / мр Славомир Дедић
12 09 2017 / "Милутин Јанићијевић о Скадру и Троји" / Милан Париповић
19 09 2017 / "Ромејско царство - центар света и културе" / Сретен Перишић
26 09 2017 / "Одбрана Свете Горе" / Милан Грба

ОКТОБАР

03 10 2017 / "Каплан Буровић о историји Албанаца" /
07 10 2017 / Промоција књиге о Милошу Милојевићу /
10 10 2017 / "Где је Шумадија и ко су Шумадинци" / Момир Миливојевић
17 10 2017 / "Стећци - мегалитски артефакти на Балкану" / Станко Гагић
24 10 2017 / "Путопис о посети источној Србији" / Момир Миливојевић
31 10 2017 / "Стећци - мегалитски артефакти на Балкану" / Станко Гагић

НОВЕМБАР

07 11 2017 / "Балкан и Балканци" / Момир Миливојевић
18 11 2017 / Гусларско вече у организацији нашег Друштва
22 11 2017 / "Лужички Срби" / Благоје Цар
28 11 2017 / "Топлички устанак 1917. и одмазда окупатора" / Момир Миливојевић

ДЕЦЕМБАР

05 12 2017 / "Карађорђев пут од 1813. до 1817." / Момир Миливојевић

ОДРЖАНА ЈЕ РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ЧЛАНОВА ДРУШТВА

У уторак 23. јануара 2018. године у сали Српске читаонице "Лаза Костић", одржана је редовна годишња скупштина и уједно прослављена седма годишњица постојања и рада Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић" из Сомбора.

На седници је председавао проф. Марко Шарчански, а присуствовало је 18 пуноправних чланова (од укупно 23) који су том приликом разматрали питања како да Друштво у наредној години оствари још већи утицај у јавности, како да буде још упорније и истрајније у остваривању мисије удружења. 

Присутнима се најпре обратио председник Друштва Станко Гагић и у име Управног одбора поднео извештај о раду за протеклу годину, а потом је уследила расправа са конкретним предлозима за будући рад.

У будућем раду Управни одбор ће се много више посветити организацији предавања али пре свега у видео формату како би били доступни на Интернету ширем аудиторијуму.

Члан Управног одбора Милорад Мијић добио је овом приликом захвалницу за пожртвованост и несебичан допринос остваривању циљева Друштва.

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ ВЕЋ 7 ГОДИНА У СОМБОРУ

У суботу 7. октобрa у 19 часова у Српској читаоници "Лаза Костић", уочи прославе годишњице нашег Удружења, одржана је промоција књиге „Живот и дело Милоша С. Милојевића“ аутора академика проф. др Радомира Ђорђевића и мр Драгише Костића. Ово је још једна у низу промоција у току ове године када се навршава тачно 120. година од смрти србског великана Милоша С. Милојевића.

Домаћин ове вечери као и целодневног дружења било је Србско историјско друштво „Милош С. Милојевић“ које је уз помоћ Куће књиге "Сербона" из Ниша и Удружења из Црне Баре, Милоша Милојевића представило заинтересованим посетиоцима. После целодневног дружења и обиласка најлепших и најзнаменитијих сомборских историјских локалитета, гости су доделили "Благодарје" својим домаћинима, захвалницу и повељу о будућем братском делању.

У уводној речи преседник Србског историјског друштва „Милош С. Милојевић“ г-дин Станко Гагић представио је учеснике промоције: аутора књиге академика проф. др Радомира Ђорђевића, др Милана Младеновића ("ПраМилана Младеновића од Лужице") и Новицу Крезића преседника братског удружења „Милош Милојевић“ из Црне Баре. Интересантну двочасновну промоцију пратили су сомборски посетиоци са великом пажњом, а промоцију по први пут могли су уживо пратити и посетиоци наших Фејсбук страница:

https://www.facebook.com/miloscrnabara/

https://www.facebook.com/udruzenjemilosmilojevic/

https://www.facebook.com/groups/125419337529305/).

Аутор књиге се осврнуо и на чињенице из истините србске историје коју је сам Милош изучавао, што је у много чему објаснило зашто се о Милошу Милојевићу данас толико мало зна када је у питању шира јавност у Србији. Др Милан Младеновић се у току обраћања осврнуо на своју вишегодишњу сарадњу са чувеном Олгом Луковић – Пјановић, током докторирања на Сорбони у Паризу. Овом приликом др Младеновић је прочитао и своје стихове које је посветио Маршу Милоша С. Милојевића компонованом 1881. године аутора Вићентија Петрика. 

Новица Крезић говорећи испред Друштва из родне Милошеве Црне Баре, истакао је да су Милошеви корени овде у Бачкој, надомак самог Сомбора и то у некадашњој Букини, а садашњем Младенову. Из овог бачког места свештеник Стеван долази у мачванско село Црну Бару где у току службовања у браку са ваљевком Софијом (Соком) добија синове Милоша и Симу. Новица је даље истакао вишегодишњу борбу њиховог друштва у циљу враћања из заборава Милоша Милојевића. 

Планирано је да у овој години "Милошев караван" посети и: Лозницу, Нови Сад и Лесковац. Постоје и договори око организације овакве промоције и у Републици Српској, потом и у Црној Гори, а интересовање за показује и србска дијаспора.

О Милошу С. Милојевићу више прочитајте на интернет презентацији нашег Друштва...

УСПЕШНО ОДРЖАН ЈАНУАРСКИ САБОР: НАСЛЕЂЕ СВЕТОГ САВЕ

НАСЛЕЂЕ СВЕТОГ САВЕ

Аутор: Милорад Мијић

РАСТКО НЕМАЊИЋ

И први подаци наших домаћих извора о дечаштву и младићком добу Растка Немањића указују на то, да је он растао у средини у којој није била туђа књига, нити јој је била недостајала обавештеност о духовним и културним проблемима њиховог времена. У Немањино време већ је била извршена „српскословенска редакција старословенских књига“. Монашки живот је био јако развијен а српска уметност достиже озбиљне успоне. Портрети Немање а ускоро и Светог Саве постали су саставни део иконографије српских цркава. Све су се више умножавале фреске са поворкама Немањића и са сценама из династичке историје по грађевинама завидне лепоте.

Рођен око 1173. године, на двору оца је добио широко образовање, али је од младости разумео да је овај живот „пролазан метежан и пустошан и прозревши духовним очима бесмисао овоземаљских блага, од младости своје молитвом и постом приону Господу“.

У својој осамнаестој години Растко бежи са неким монахом на Свету гору у руски манастир Светог Пантелејмона. У једној ноћи, пуној мистичне светогорске лепоте, за време дуге ноћне службе у манастиру у којој су сви чланови потере поспали од умора, уз пристанак игумана и братства, од младог принца Растка постао је монах Сава, најкрупнија и најзаслужнија личност целе српске историје.

ОДРЖАНА РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ЧЛАНОВА ДРУШТВА

У уторак 27. децембра, одржана је редовна годишња скупштина и уједно прослављена шеста годишњица постојања и рада Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић" из Сомбора. 

На седници је председавао проф. Марко Шарчански, а присуствовало је 14 пуноправних чланова који су том приликом разматрали питања како да Друштво у наредној години оствари још већи утицај у јавности, како да буде још упорније и истрајније у остваривању мисије удружења. Присутнима се најпре обратио досадашњи председник Друштва Милорад Мијић и у име Управног одбора поднео извештај о раду за протеклу годину, а потом је уследила расправа са конкретним предлозима за будући рад.

У току седнице изабран је нови састав Управног одбора с тим да је додат нови члан Милан Париповић, тако да ће после божићних празника бити изабран и нови председник Управног одбора. У будућем раду одбор ће се посветити организацији 12 округлих столова, предавања за угледне званице, о значајним темама за Друштво. Исто тако, најављено је и оживљавање наше издавачке делатности кроз нови серијал "Историјских читанки".

Ово Друштво без паузе ради већ шест година. Седиште Друштва је како и приличи Српска читаоница "Лаза Костић".

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ

Списак обрађених тема у 2016. години

1.       05 01 2016 / Усвајање плана рада Србског историјског друштва за 2016. годину

2.       12 01 2016 / Царински („свињски“) рат са Аустроугарског монархијом / Станко Гагић

3.       19 01 2016 / Увод у историјат Народне радикалне странке / Драган Левичар

4.       26 01 2016 / Мојковачка битка / Момир Миливојевић

5.       02 02 2016 / Политички живот у Краљевини Србији од 1903-1912 / Драган Левичар

6.       09 02 20116 / Велики рат 1912-1918 / Драган Левичар

7.       16 02 2016 / Период од 1919-1929 у Краљевини СХС /

8.       23 02 2016 / Шестојануарска „диктатура“ 1929. године / Станко Гагић

9.       10 03 2016 / Народни називи за месеце у години код Срба / Благоје Цар

10.   08 03 2016 / О „евроунијатима“ / Станко Гагић

11.   15 03 2016 / Стара Србија / Момир Миливојевић

12.   29 03 2016 / О Венетима 1. део / Станко Гагић

13.   05 04 2016 / Тестамент Александра Великог / Марко Шарчански

14.   12 04 2016 / О Венетима 2. део / Станко Гагић

15.   19 04 2016 / О знаменитим Сомборцима

16.   26 04 2016 / Солунски фронт по књиза Драгољуба Живојиновића / Драган Левичар

17.   03 05 2016 / О фолксдочерима за време Другог светског рата / Момир Миливојевић

18.   10 05 2016 / Историјт мултиетничности Бачке / Милорад Мијић

19.   17 05 2016 / О политичким правцима међу Србима у Србској Војводини / Милорад Мијић

20.   24 05 2016 / Територијална разграничења са Румунијом / Станко Гагић

21.   31 05 2016 / Територијална разграничења са Мађарском / Станко Гагић

22.   07 06 2016 / Србски деспоти / Милорад Мијић

23.   14 06 2016 / Политичка ситуација између два рата у Барањи, Бачкој, Барањи и Срему / Милорад Мијић

24.   21 06 2016 / Цар Јован Ненад „Црни“ / Душан Одобашић

25.   28 06 2016 / Косовски бој – у сусрет Видовдану / Станко Гагић

26.   05 07 2016 / Славеносебија односно Нова Србија / Мара Петко

27.   12 07 2016 / „Разграничење“ са Хрватском / Станко Гагић

28.   19 07 2016 / Никола Плећаш и књига „Где су Срби Лике“ / Момир Миливојевић

29.   26 07 2016 / Агонија Краљевине Југославије 1934-1941 / Драган Левичар

30.   02 08 2016 / Николај Стариков и „Уништење Русије 1917. године“ / Драган Левичар

31.   09 08 2016 / Николај Стариков и „Уочи Руске револуције“ / Драган Левичар

32.   16 08 2016 / О Слободану Јовановићу / Милан Париповић

33.   23 08 2016 / Сарадња Тита и поглавника НДХ Анте Павелића / Милорад Мијић

34.   30 08 2016 / Улога Тита 1941-1945 / Милорад Мијић

35.   06 09 2016 / Кардинал геноцида – Степинац у НДХ 1. део / Милан Париповић

36.   13 09 2016 / Кардинал геноцида – Степинац у НДХ 2. део / Милан Париповић

37.   20 09 2016 / Срби – усташе у НДХ / Момир Миливојевић

38.   27 09 2016 / Хрватска „православна“ црква у НДХ / Благоје Цар

39.   04 10 2016 / Улога Енглеза у стварању авнојевске Југославије / Драган Левичар

40.   11 10 2016 / Улога Енглеза у пост Титово време у разбијању СФРЈ / Драган Левичар

41.   18 10 2016 / Србски – прамајка – свих новокомпонованих језика / Милан Грба и Станко Гагић

42.   25 10 2016 / Увод о 15 теза о Албанцима – Каплана Буровића / Милорад Мијић

43.   01 11 2016 / Црквенословенски језик 1. део / Марко Шарчански

44.   08 11 2016 / Црквенословенски језик 2. део / Марко Шарчански

45.   15 11 2016 / О књизи архимандрита Николаја Ружичића „ Родослов Србства“ / Марко Шарчански

46.   22 11 2016 / Радни састанак о припремању годишње скуштине Друштва

47.   29 11 2016 / Меморандум САНУ 1986. године / Момир Миливојевић

48.   06 12 2016 / О србском језику / Милорад Мијић

49.   13 12 2016 / О србским писмима / Милорад Мијић

50.   20 12 2016 / Запостављени владика Лукијан Мушицки и Гаврил Стефановић Венцловић / Благоје Цар

51.   27 12 2016 / Годишња скупштина Друштва